"Uza sve Vaše slabosti, pogreške, nesavršenosti i popustljivosti ipak nosite u dubini Vaše duše i Vašega srca stalnu i lijepu dobrotu, koja u Vama odrazuje sliku Božje dobrote i velikodušnog praštanja i davanja sebe. Vi ne znati drugoga mrziti ili mu ne pomoći ili mu uskratiti potrebito kad Vas samo zaprosi. U dubinama Vašega bića krije se nešto velikoga, dobroga, lijepoga, uzvišenoga što očituje, upućuje na nestvoreno Dobro."
(usp: AP II/24,90)